Izuzetno cenim poznavanje g.Lazanskog, ali nisam siguran da naša vlast, slično Đukanoviću, nije spremna da napravi i neki "nepopularan potez". Koliko mi se čini, to je upravo na pitanju EUleksa i NATO-a. Kao loši đaci titoizma, po cenu uvođenja zemlje u diktaturu, spremni su da urade sve u cilju opstanka na vlasti. Oni, jednostavno, ne mogu da zamisle sebe u opoziciji. Ponašaju se kao ranjena zver i spremni su da, uz sve moguće zamene teza, propagandne trikove, pa i ogoljenu ditaturu, vladaju nepikosnoveno, kao nekada Milošević. Jedino je ideologija nešto drugačija, mada je i Milošević potajno pripremao veliki susret u Vašingtonu, bio u Dejtonu, a završio u Hagu. Zaboravljaju da će i oni biti upotrebljeni, iskorišćeni i zaboravljeni. Ostaće samo neizmerna šteta koju će napraviti Srbiji i celokupnom srpstvu.
Ma koliko se činilo da Amerika kreće nekim novim putem, geopolitičke igre neće stati i sam Obama će biti uvučen u ratnu mašineriju, pre ili kasnije, kao vođa ili žrtva. Ovaj period će iskoristiti da marketinški obrade svoj deo tržišta, učvrste pozicije i pod plaštom "progresivnosti" nastave ratove. Jednostavno nemogu da zamislim da taj vojni kapacitet "štrika čarape". Evropa će biti kolateralna šteta te igre. Berluskoni je jedan od retkih političara koji je to video i vidi, ali će vrlo brzo biti sklonjen. Americi su u Evropi potrebni jurišnici, a ne političari.
Gde smo tu mi? Pod uslovom da postoji brza reakcija opozicije u Srbiji, po cenu da se ide do blokade države, u cilju očuvanja vojne neutralnosti i državnih interesa, možemo da prođemo bolje. Ova dva cilja su dovoljna da se oko njih okupe, svi koji žele dobro Srbiji.

Gospodine Lazanski nisam ni sumnjala u vaše komentare do sada i verujte, jako mi teško pada činjenica koja već duže vreme postoji kao olovna zavesa nad svima nama, da nećemo moći zbog uslovljavanja zapada i istoka ništa uraditi bitno kako bi spasili svoj integritet i očuvali ovo malo teritorije (od predduzeca preko oraica i granica) koja je ostala u okviru naše države. Svakim danom se događa jedno novo stradanje moje zemlje, svakim danom se ruše granice stare a postavljaju nove sve na štetu Srbije i srbstva, prihvatanje politike i jednih i drugih bi bilo jako loše za nas ali ipak negde se mora, a mi još uvek nismo shvatili šta činiti. Naš državni aparat podeljen je lako po pitanju prioriteta patriotizma i jedina stvar koju su odavno shvatili i prihvatili a jako interesuje i povezuje našu političku bolumentu su sopstveni interesi, jer su odavno svesni činjenice da ništa promeniti i ne mogu, (bitno je učstvovati) pa se onda i ne trude, imaju izgovore za sve što može biti; lako je vladati tako a još lakše kritikovati, doveli sno cara do duvara, sada nam je još samo ostalo da se nadamo da će se nešto dogoditi, pa mi to najbolje i umemo pre ili kasnije se sve svede na naše sagledvanje Srbije kao nebeske tvorevine. Nisam pesimista ali činjenica boli, nadam se da će ljubav prema naciji nadjačati intresne sfere pojedinaca sa trona, pa da se spasi ono malo što je ostalo u meri u kojoj je ostalo. Izvinjavam se zbog latiničnog pisma greška u fontu, s poštovanjem.